Képviselői kérdés: Miért nincsen ötödikes napló magyar nyelven október ...

Október közepén még mindig nincsen ötödikes napló magyar nyelven! Vajon miért? Kérdésemet az oktatási titkárhoz intéztem.

A VAT 6 hónapos költségvetési jelentéséről

Vajdasági pénzekből építik Hilandárt és a Vranje környéki kolostorokat? Katt a többi furcsaságokért!

A VAT 6 havi költségvetési jelentéséről. Vajdasági pénzek Hilandar, Vranje melletti kolostorok építésére? - gyorsírói jegyzet- VAT 15

Извод из неауторизованих стенографских бележака са 15. седнице СКУПШТИНЕ АПВ, одржане 12. октобра 2017. године

1. ИЗВЕШТАЈ О ИЗВРШЕЊУ ПОКРАЈИНСКЕ СКУПШТИНСКЕ ОДЛУКЕ О БУЏЕТУ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ ЗА 2017. ГОДИНУ У ПЕРИОДУ ЈАНУАР – ЈУН 2017. ГОДИНЕ;

АРОН ЧОНКА:

Захваљујем, господине председниче.

Пажљиво слушајући уводно излагања секретарке, могу да се сложим са њом у том делу њеног излагања да је детаљно описано и да је доста обимно, пошто овако одштампани материјал има 1250 страна, са којим смо могли, ето, да се боримо у неком претходном периоду, док смо се припремали за ову седницу, међутим, наша основна замерка, као Посланичке групе „Алтернатива за Војводину“ је управо та да се разговара у десетом месецу о једном Извештају који се односи на извршење буџета АП Војводине за шести месец. По буџетском систему, већ је извештај за девети месец требало да буде код владе и, у најбољем случају, он би требало да буде ту пред нама.

Разматрајући остале делове овог Извештаја и не сумњајући у оно што је у овом Извештају написано, ипак смо уочили неке нелогичности око којих бисмо желели заправо да поставимо одређена питања.

У уводном делу можемо да се сретнемо са једном констатацијом, дакле, да се одређени део средстава може расписати на основу конкурса и да се ти конкурси објављују, између осталог, у „Службеном листу АП Војводине“. Ми смо, не тако давно, имали једну скупштинску расправу, управо о одлуци о томе шта се све може објављивати или се неће објављивати у наредном периоду у „Службеном листу АП Војводине“ и том приликом сам ја поставио једно питање управо за то, везано за садржаје, везано за огласе и типове огласа који ће се објављивати у „Службеном листу АП Војводине“ и на језицима националних заједница. Тада је речено да ће се усвајањем те одлуке заправо тај неки општи део, који се управо односи на објављивање огласа, да се он у будућности неће преводити на језик националних мањина-националних заједница, и ја сам тада поставио питање – да ли ће се тиме можда нарушити право истоветних шанси, јер, наравно, свакоме је у интересу да се информише и најбоље је да се информише на свом матерњем језику, а у будућности, ако ће се ови садржаји и даље објављивати, дакле, позиви на конкурсе за добијање средстава, ако се буду појављивали у „Службеном листу“ само на српском језику, мислим да ће права истих шанси бити нарушена.

Поставља се питање и желео бих да то разјаснимо – да ли ће се у оваквим случајевима вршити превођење ових огласа или неће и да ли ће се она објављивати на језицима националних мањина-националних заједница или неће.

Код коришћења, неке даље нелогичности које смо приметили, заправо питања која су везана за коришћење средстава текуће буџетске резерве у периоду од 1.1. до 30.6.2017. године. Такође, на једној од прошлих седница, ја сам већ споменуо ову Одлуку о начину трошења средстава за Фондацију „Задужбина Светог манастира Хиландар“, којом се одређује седам милиона динара за помоћ обнове Хиландара, уређење ентеријера сале Синодика у конаку из 1814. године. Једну сличну одлуку имамо и за помоћ у обнови Краљевог конака манастира Свети Прохор Пчињски, конзерваторско рестаураторски радови на реконструкцији народне трпезарије са меморијалним центром Краљевог конака, значи, то је Епархија врањска - Врање. Код ове две одлуке, ова два предмета, се поставља питање, ми, као територијална аутономија, тј. Војводина као територијална аутономија, мислим да првенствено има надлежности и обавезе да финансира оне садржаје који се налазе на њеној територији, ценећи намере које су позитивне и добре, питање је ипак, желео бих то питање да поставим – да ли је то све у складу са нашим надлежностима, да ли ми то, као територијална аутономија, можемо да урадимо или не можемо?

Желим да споменем још једну, по мало једну нелогичност, исто је везано за трошење средстава из текуће буџетске резерве, дакле, корисник је Фонд за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима Нови Сад, а намена је - тошкови набавке уџбеника и радних свесака за ученике првог разреда основне школе који похађају наставу на српском језику, у школама на подручју града Вуковара. Желео бих само неке подробније информације ако бих могао да добијем о овоме, зато што, колико сам ја упознат са овом проблематиком, обавеза Владе Републике Хрватске је да свим својим националним мањинама или националним заједницама на њеној територији обезбеди те уџбенике, па ме интересује да ли је то било по среди, да то није урађено, то није испоштовано, што онда свакако представља један проблем, или је намера била да се помогне са те неке социјалне стране родитељима ових ђака, тим пре што са друге стране имамо, у другом делу буџета, заправо Извештаја о буџету, при Секретаријату за образовање један пројекат који се односи на бесплатне уџбенике за ученике првог циклуса основног образовања и васпитања, и видимо да је ту за реализацију датог пројекта свега неких 10.000 динара опредељено. Интересује ме - зашто је испланирано само толико мало и зашто средства за наведени пројекат нису утрошена у извештајном периоду?

Оно о чему смо разговарали на нашој посланичкој групи и око чега се такође поставило питање, то се такође односи на рад овог секретаријата и односи се на реализацију датог пројекта у износу од 800.000 динара, у оквиру дотација међународним организацијама, средства су реализована у износу од 500.000 динара или 62,5% од плана према Француском институту у Србији, Београд, а средства су пренета за финансирање дела трошкова ангажовања лектора за француски језик, за период март- август 2017. године. Моје питање би се односило на то  - да ли је то могло некако другачије да се реши, да ли је то могло да се реши ангажовањем стручњака са територије Војводине? Важан је развој дуалног образовања и унапређење учења страних језика, али зато имамо и наше установе и наше институте, да их користимо, и мало нам је било нелогично да ангажујемо неке институте или неке лекторе, неке стручњаке, који нису са територије Војводине.

И у овом смислу бисмо желели да поставимо та питања и, уколико је могуће, желели бисмо да добијемо и одговоре на њих. Хвала.

Azért nincs magyar nyelvű ötödikes napló mert az MNT csak október 17-én juttatta el a fordítást a kiadónak

A VAT 15-ik ülésén (2017. október 16.) feltettem a kérdést Nyilas Mihálynak, a Tartományi Oktatási, Jogalkotási, Nemzeti Közösségi-Nemzeti Kisebbségi titkárnak miért nincsen magyar nyelvű ötödikes napló október közepén. Kérdésemre tegnap (2017. október 24.) érkezett meg a válasz amiből az derül ki, hogy a Magyar Nemzeti Tanács csak október 17-én küldte meg a napló fordítását a "Prosvetni pregled" doo kiadónak. Továbbra sem világos mi okozta ezt a csúszást, mire vártak eddig az MNT-ben és miért nem reagált az oktatási államtitkár. Remélhetőleg a kiadóház ezt el is végzi 2018. júniusáig.

A titkár úr felelete elolvasható az alábbiakban:

KÉPVISELŐI KÉRDÉS: MIÉRT NINCS MAGYAR NYELVŰ NAPLÓ AZ ÖTÖDIKES OSZTÁLYOKBAN? VAT 15.

АРОН ЧОНКА:

Захваљујем.

И друго питање које бих желео да упутим, а желео бих да упутим секретару, господину Њилашу, а везано за нешто што се догађа у основним школама где се настава обавља и на мађарском језику, то је да, ево, сада смо већ добро зашли у октобар и још увек нема дневника за пети разред основне школе на мађарском језику, па ме интересује информација шта се дешава са тим дневницима, зашто их нема и када ће они бити. Захваљујем.

ИШТВАН ПАСТОР:

Хвала лепо.

На ваша питања ћете добити у писменом облику одговор, будући да надлежни чланови Покрајинске владе нису тренутно овде. 

KÉPVISELŐI KÉRDÉS : MIÉRT ILYEN ALACSONY AZ ÁLLAMI FÖLDEK BÉRBEADÁSÁRA VONATKOZÓ BEVÉTEL? VAT 15.

АРОН ЧОНКА:

Захваљујем.

Прво питање које бих желео да поставим је следеће, у Извештају о извршењу Покрајинске скупштинске одлуке о буџету Аутономне покрајине Војводине за 2017. годину у периоду јануар-јун 2017. године, на конту 22. део 741. позиција „Средства остварена давањем у закуп пољопривредног земљишта“ исказано је да се за ову намену планира 2 милијарде и 100 милиона динара, од тога остварено је у извештајном периоду свега 13,17%. У вези напред наведеног поставио бих питање због чега је толико мало остварење процентуално, каква је структура тих прихода и из којих извора су пристигла та средства. Питање упућујем секретарки за финансије, госпођи Смиљки Јовановић.

KÉPVISELŐI KÉRDÉS A TOPOLYAI LÉG ÉS VÍZSZENNYEZÉS KAPCSÁN -VAT 15.

АРОН ЧОНКА:

Захваљујем, господине председниче.

Желео бих уједно да искористим прилику да најавим да бих желео да поставим два додатна питања, невезано за ово.

ИШТВАН ПАСТОР:

Рачунао сам на то, изволите.

АРОН ЧОНКА:

На основу одговора који сам добио на постављено питање у вези загађења воде и ваздуха на територији Општине Бачка Топола, прокоментарисао бих само толико одговор да је написано, у одговору сте написали шта су вам обавезе по закону и по уредбама, али нисте написали до којих резултата је стигла инспекција или да ли је по Уредби која се спомиње у том тексту, која предвиђа изградњу тих пречистача до 2040. у овом случају до 2025. године. По тој истој Уредби, колико сам ја обавештен, дужни су да направе један план за перманентно смањење загађења, па сматрам да би било добро и кроз бројке исказати да ли је донесен један такав план и да ли је од доношења тог неког плана дошло до смањења штетних материја или није. Исто тако сматрам да би се ови субјекти који се помињу у овом питању и одговору требали перманенто контролисати, а не само приликом неких редовних провера, јер ево сада ће бити, у одговору је назначено да ће бити сада прилика у септембру, у октобру месецу да ће бити провере контроле загађења и граничних вредности, међутим као што сам ја ту навео у свом питању највећа загађења се баш дешавају у летњим месецима, вероватно због динамике посла и свега осталог када у овом принципу нема неких предвиђених провера, па бих заправо желео да поставим питање да ли се ради на томе, на њиховој строжијој контоли, и да ли се врше провере поред ових уобичајених редовних контрола, уколико дође до неких непредвиђених околности и да ли бисте кроз бројке могли да искажете да ли би доношењем тог неког плана дошло до смањења тих неких граничних вредности или уопште не постоји никакав такав податак у Секретаријату. Захваљујем.

ИШТВАН ПАСТОР:

Хвала лепо. Изволите.

АЛЕКСАНДАР АНДРИЋ:

Захваљујем. Уважени председниче, поштовани потпредседници, уважени посланици и чланови Владе, што се тиче овог додатног питања које сте поставили желео бих да Вам изнесем став Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, а тиче се увида у излазак инспекције на терен и консултација које су тада извршене, он је прецизан и сажет. Увидом, Инспекција за заштиту животне средине је током септембра месеца извршила контролу на комплетној локацији Бачке Тополе свих поменутих привредних субјеката. Констатовали су да је у инспекцијском надзору у септембру 2017. године свих субјеката са седиштем у Бачкој Тополи, Комград, Перутнина Птуј, Топико д.о.о., ИМ Топола д.о.о и АИК Бачка Топола д.о.о. у извештају о контроли је утврђено, који је израђен од стране овлашћених правних лица, утврђена су прекорачења граничних вредности. Ви сте у праву када сте рекли да су дефинисани рокови до када они морају да ураде акционе планове. То је контрола која је инспекцијским надзором извршена и констатовано је да сви наведени субјекти изузев Комграда имају већ израђене акционе планове. Рок који је дефинисан са чланом 23. Закона о заштити животне средине и који је 31.12.2025. године је једино код АИК Бачка Топола усвојен у Акционом плану, док код ИМ Топола и код Перутнине Птуј је рок 31.12. 2020. године за спровођење плана, што мислим да је јако добро и да иде у прилог тој чињеници да ће се спровођењем акционог плана доћи до резултата, односно до граничних вредности о испуштању отпадних вода у реципијенте. У току инспекцијког надзора такође је утврђено да ЈКС Комград није израдио Акциони план. За утврђену неправилност инспектор заштите животне средине је донео решење којим је наложио Комграду да донесе наведени Акциони план. Иначе, током претходних година поднете су прекршајне пријаве против истих привредних субјеката који су поменути у Вашем посланичком питању, али су ти поступци обустављени, управо из разлога постојања овог Закона који дозвољава да до 31.12.2025. године ускладе испуштање штетних отпадних вода у реципијенте са Акционим планом, а који су исте усвојиле. Хвала вам.

ИШТВАН ПАСТОР:

Хвала лепо.

Господине Чонка, да ли желите да коментаришете одговор који сте добили? Изволите.

АРОН ЧОНКА:

Захваљујем господине председниче.

Захваљујем на одговору. Желео бих само да сугеришем Секретаријату да кроз своје неке активности колико је то у њиховој могућности и наравно користећи политичке везе ове владајуће већине, покушају да утичу на то да се ова Уредба и овај Закон промени, јер ипак ево сада су нека предвиђања и дешавају се нека уверавања да би тамо негде око 2025. године евентуално Србија била примљена у Европску унију, уколико пре тога сва поглавља у претприступном процесу дотле заврши. Ја се бојим да, пошто је екологија један важан део тог Акционог плана приступања Европској унији, бојим се да ће доћи само до усвајања оних акционих планова, да се у пракси неће урадити ништа и да ће се каснити, јер се углавном позивају сви на то да немају средства да би се изградили пречистачи и да би се то све заштитило и мислим да би ту требало и објединити, дакле што законском регулативом тј. смањити то време које им је дато на располагању да заврше све те неке послове и за заштиту животне средине, да би се то време требало смањити и да би можда евентуално Секретаријат или Влада Војводине требало да покрену иницијативу за промену тог Закона и те Уредбе из тог разлога што ће се и сам процес приступања Европској унији, уколико не обави све те послове из сфере екологије, одужити и то ће представљати једну препреку, а и са друге стране до 2040. или 2020. године је питање колико ће грађана испаштати због тога што за сада не постоје услови за заштиту животне околине и питање је колико ће још људских судбина бити упропашћено са малигним обољењима које изазивају ова загађења. Захваљујем.