VITA A NEMZETI TANÁCSOKRÓL SZÓLÓ TÖRVÉNY ROSSZ IRÁNYÚ MÓDOSÍTÁSÁRÓL Napj...

Napjaink, 2018 06 25

Jó vita alakult ki a nemzeti tanácsokról szóló törvény rossz irányú módosításáról és elfogadásáról, a csökkenő kisebbségi jogokról, a délvidéki magyarság kulturális autonómia cserbenhagyásáról és arról kit terhel ez a felelősség. Résztvevők: Hajnal Jenő, MNT elnök, Zsoldos Ferenc, MM társelnök, Pásztor Bálint VMSZ, parlamenti képviselő, Csonka Áron, VMDK elnök. Teljes felvétel!

Felszólalásom Vajdaság Napja kapcsán - gyorsírói jegyzet - Govor povodom "Dana Vojvodine" - stenografske beleške

Извод из неауторизованих стенографских бележака са 23. седнице Скупштине АПВ, одржане 19. јуна 2018. године

Прва тачка дневног реда је ПРЕДЛОГ ПОКРАЈИНСКЕ СКУПШТИНСКЕ ОДЛУКЕ О УТВРЂИВАЊУ И СВЕЧАНОМ ОБЕЛЕЖАВАЊУ ДАТУМА ОД ПОКРАЈИНСКОГ ЗНАЧАЈА.

АРОН ЧОНКА:

Захваљујем, господине председниче.

Прво бих желео да кажем да наша Посланичка група „Алтернатива за Војводину“ када је разматрала ово питање је установила да у овом погледу имамо различита мишљења и да не можемо да донесемо једну заједничку одлуку о овом питању и тако смо се договорили да ћемо приликом гласања сви послушати своју савест и да ће свако гласати по свом нахођењу. Ја мислим да је то један демократичан процес који у другим можда посланичким групама не постоји, али по томе се ми и разликујемо.

Оно што бих желео првенствено да кажем за Предлог ове одлуке о утврђивању и свечаном обележавању датума од покрајинског значаја, је првенствено формалне природе, почевши од тога да смо Предлог ове одлуке као посланици добили у петак у пола шест имејлом и да смо на тај начин сви ми посланици који станујемо ван Новог Сада били онемогућени да на време, по Пословнику одређеном времену, донесемо и да предамо амандмане на ову одлуку. То је једно.

Друга ствар, приликом установљавања дневног реда, господине председниче, ја сам се јавио за реч, хтео сам да рекламирам Пословник, и хтео сам да дам предлог да се ова тачка скине са дневног реда, зато што мислим да није довољно израђена, и мислим да не треба о овоме да одлучујемо на пречац, него треба о овоме да разговарамо о неким бољим околностима и уз одговарајуће време. Колико сам приметио заменик секретара Скупштине је приметио и јавио Вам да сам се јавио за реч, међутим Ви нисте хтели да ми дате реч, тако да нисам могао да дам тај предлог.

А сада да говорим о суштини. Оно што је сигурно да посланици Демократске заједнице војвођанских Мађара и који су дошли са листе, заједничке листе са Мађарским покретом, неће подржати овај Предлог, не само због ових формалних ствари, него и због суштинских ствари. За нас датум који је предложен 25. новембар 1918., баш због тих различитих виђења једне историјске ситуације, није прихватљив. Нама савест не дозвољава да гласамо против неких својих убеђења, уколико други то могу ништа не могу да им кажем, свака им част, то говори о њиховим убеђењима. Пре свега, овај датум је историјски и нетачан, ако говоримо о важним датумима који су довели до тог историјског догађаја свакако да морамо да споменемо и један дан који се десио раније, 24. новембар, када су се становници Срема изјашњавали о томе да ли ће се приклонити Србији тј. касније Југославији или шта ће урадити.

С друге стране, мора да се каже још једна историјска чињеница, 13. новембра тадашња мађарска влада је закључила један споразум са француским командантом, балканским командантом Балканског фронта и закључили су споразум са војводом Мишићем о томе да ће направити једну демилитаризовану зону и да ће се задржати мађарска управа над овом територијом заузврат.

          Наравно, од тога није испало ништа и сви знамо после који су историјски догађаји уследили, о томе не бих да ширим расправу, нисам историчар, историчари ће своје о томе рећи.

          Говорник пре мене је споменуо и то, а и госпођа секретарка је то рекла, да у члану 3. предлога ове одлуке су наведени празници националних заједница које живе у Војводини и чији је језик у службеној употреби. Мислим да је тај члан заправо само зато стављен у предлог ове одлуке, да би се вашим коалиционим партнерима омогућило да имају неки изговор за изгласавање једне овакве одлуке. Пре свега, једним републичким законом, тачније савезним Законом о заштити права и слобода националних мањина, је одређен процес како може, на предлог Националног савета, да се установи празник дате националне мањине.

Господин Пастор је погрешио, то није било 2003. него 2005. године, јер није довољно само предложити, него тај предлог треба и да прихвати Савет за националне мањине, што је и учињено 2005. године, и у том смислу 20. август, 15. март и 23. октобар су национални празници мађарске заједнице. По том истом закону све државне установе имају неку своју обавезу да обележе тај датум, тиме што ће симболе дате заједнице ставити поред симбола АП Војводине, Републике Србије и локалне самоуправе. Ако је нешто већ регулисано једним савезним, тј. републичким законом, онда мислим да нема смисла да се он ставља или инкорпорира у овај предлог одлуке.

          Исто тако, пошто не знам ко је израдио овај предлог одлуке, желео бих да знам ко је то тако селективно изабрао који ће се празници националних заједница уважити, а који неће. Ако једна национална заједница има три датума, зашто они нису побројани, зашто се они не налазе у овом предлогу одлуке? Ко је тај који је одлучио да се селективно примењују датуми и да се селективно прави разлика између онога шта ћемо обележити, а шта нећемо?

          Због свега тога мислим да овај предлог одлуке није израђен, под један, како треба, не расправљамо о њему на одговарајући начин, а због различитог виђења историјских ситуација, за нас је овај предлог одлуке неприхватљив. Захваљујем.

VAT Hivatalos nyelvhasználat - ellenzékből is lehet eredményeket elérni

A VAT 17-ik ülésén elfogadták a parlament ügyrendjének módosítását amivel lehetőség teremtődött arra, hogy a képviselőház anyagait magyarul is elkaphassuk. A határozatot az ezt megelőző beadvány szellemében dolgozták ki. Elfogadása is azt bizonyítja lehet ellenzékből politizálni és eredményeket elérni.



Felszólalásom gyorsírói jegyzete elérhető itt (szerb nyelven):

Прелазимо на 14.
тачку данашњег дневног реда: ПРЕДЛОГ
ОДЛУКЕ О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ПОСЛОВНИКА О РАДУ СКУПШТИНЕ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ
ВОЈВОДИНЕ.

АРОН ЧОНКА:

Захваљујем,
господине председниче.

Наша посланичка
група ће подржати овај предлог, с обзиром на то да је он израђен у духу и по
оним принципима који су били присутни на дневном реду, чини ми се 15. седнице
Скупштине АП Војводине, када сам једну одлуку предложио, за промену овог
Пословника у овом правцу.

Ако се сећате, у тој
расправи ја сам већ тада изразио вољу и за договор, што се тиче тог неког
временског интервала за примену једне овакве одлуке. Она је сад уграђена у ову
Одлуку о изменама и допунама Пословника и сматрамо да је тај прелазни период
довољан да би се адекватно припремила и скупштинска служба, а и читава
администрација за један овакав искорак у добром правцу.

Оно на шта морам да
скренем пажњу и на то сам скренуо пажњу и на Колегијуму Скупштине, да остаје
још једна недоречена одредница Пословника, а везана је за службену употребу
језика на седницама скупштинских одбора.

XXXVI/ВМ

Наиме, сада ћемо
имати једну ситуацију да ћемо моћи и бити у прилици, наравно сви они који то
затраже и пријаве се у одређеном року ће имати прилику да добију материјал на
неком од службених језика у писаној форми, али не постоји за сада још пословничка
могућност да се и на седницама скупштинских одбора неко обрати у усменој форми,
дакле на овим службеним језицима.

На Колегијуму на
ком сам присуствовао видео сам да постоји добра воља од стране свих странака
које су биле заступљене на овом Колегијуму да се и ово питање реши, и ја се
заиста надам да ће у неком наредном периоду у догледно време бити стављена
тачка и на ову проблематику и да ће се тако заокружити и у свим доменима
службена употреба језика и писма.

На крају, желео бих
само да позовем све оне посланике који се користе неким од службених језика у
употреби, сем српског, да у што већем броју се пријаве у том року за коришћење
својих права, и да живе са овим правом, јер им је сад заиста отворена та
могућност. Захваљујем.

Miért kisebb a vajdasági átlagfizetés a belgráditól? VAT 2018-as költség...

A hatalmi többség azt állítja amióta ők vannak hatalmon azóta minden jobb mint ami előtte volt. Csakhogy a statisztika mást mond! A vajdasági átlagfizetés kisebb mint a belgrádi, a Vajdaság jobban és gyorsabban néptelenedik el Szerbia más területeihez képest. Vajon miért ha itt minden olyan jó?

Felszólalásom gyorsírói jegyzete - szerb nyelven- itt olvasható:

Извод из стенографских бележака са17. седнице СКУПШТИНЕ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ, одржане 21. децембра 2017. године



ПРЕДЛОГ ПОКРАЈИНСКЕ СКУПШТИНСКЕ ОДЛУКЕ О БУЏЕТУ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ ЗА 2018. ГОДИНУ



АРОН ЧОНКА:

Захваљујем, господине председниче. Посланичка група Алтернатива за Војводину-ДЗВМ-Мађарски покрет- Нова Србија, неће подржати Предлог буџета за 2018. годину. Разматрајући Предлог буџета приметили смо, отприлике, исте оне недостатке које је уважени господин Зеленски већ у свом обраћању изнео, а то је да овај буџет не садржи оне минимуме који су Уставом прописани и ни у погледу оних минималних 7% нити у погледу оних средстава која су предвиђена за капитална улагања. Посматрајући структуру буџета и ценећи оно што је предвиђено као 68 милијарди динара, а као неки оквир за следећу годину од којих су неких 42 милијарде динара заправо трансферна средства која само пролазе кроз буџет АП Војводине, и која су наменског карактера и са којима ми као такви заиста немамо неки велики утицај на те пројекте, нарочито на оне пројекте који се тичу капиталних улагања и који су заправо пројекти републичке Владе међутим, ево средства пролазе кроз буџет АП Војводине и овде се појављују да би, по нашем мишљењу, на вештачки начин подигла та средства која се налазе у овом буџету.

XIII/ВС

Оно што је заправо тај део на који се мора обратити пажња, то је тих неких преосталих 26 милијарди динара, од којих је један већи део, заправо, већ, хајде да тако кажемо, утрошен, пошто су то пренета средства из неких ранијих година, а намењена су такође за неке пројекте који се нису остварили у 2017. години, тако да се заправо можемо ослонити само на оне категорије које произилазе из прихода остварених на порез на добит и порез из зарада. Занимљиво је код ових категорија, и то је веома лепо написано у самом предлогу буџета, ми из тога видимо да и сама секретарка има одређене резерве према остваривању прихода из дела пореза на добит. У неколико реченица је то, чини ми се, више пута и подвучено, али мислим да је, и уколико ми то дозволите, ја бих то прочитао, најјасније је назначено у позивању на мишљење Фискалног савета или на мишљење саме Владе Републике Србије.

Имали смо у неком претходном обраћању и због тога је важно, због јавности, да се чује ово мишљење и да се ово прочита, имали смо једно тумачење да је изненадни прилив пореских прихода, који је остварен у 2017. години, да се може захвалити одличном привредном амбијенту и запошљавању и да је зато Аутономна покрајина Војводина дошла до својих неких изненадних прихода због којих је дошло до ребаланса. Међутим, овде се подвлачи следеће, и сада цитирам, „да привредни раст није једини индикатор наплате овог пореза“, мисли се на порез на добит, „указује и Влада Републике Србије. Наиме, у облазложењу Предлога закона о буџету Републике Србије за 2018. годину стоји: један део прихода у 2017. години, међутим, је резултат примене рачуноводствених прописа који регулишу третман повећања уписа вредности имовине у пословним књигама. Овај део наплаћеног пореза се може сматрати једнократним приливом, јер је рачуноводственог карактера, а не последица раста стварне профитабилности“.

Дакле, сама ова дефиниција, сама ова реченица указује на то да ипак није толико сјајно, ипак није дошло до толиког изненадног раста, стварања пословног амбијента и запошљавања, као што је то у неком претходном периоду изнето, а да би се то поткрепило, можда би се могли позабавити и са тим чињеницама, које су такође статистичке природе и које су изнете у јавност, а то је да је плата у Војводини у овом моменту, просечна плата у Војводини је у овом моменту мања, него просечна плата у Београду, а да се Војводина као регија много брже и више празни, него неке друге регије у Републици Србији. Значи, ако је баш толико сјајно, онда због чега имамо ове појаве.

Такође бисмо желели да нагласимо да има једна категорија у овом предлогу, а то је члан 7. предлога буџета за 2018. годину, у којем се предвиђа могућност да овај дом овласти унапред Владу Војводине да ради финансијске ликвидности може да изврши одређено задуживање највише до 600 милиона динара. Ова ставка је била и у предлогу буџету за 2017. годину. Ми никаквих информација нисмо добили о томе да ли је ово примењено или није примењено, па претпостављамо да није. Међутим, уколико није дошло до тога и није се применило, није се указала потреба за овим, чуди нас зашто се сада ово налази поново у предлогу за буџет за 2018. годину, када је толика самоувереност да ће се сви они планови и приходи, који су ту наведени, остварити у пуној мери. Ово нам делује помало као сумња у оно што је овде написано и што је овде зацртано, а није ничим посебно ни објашњењо зашто је то стављено, зашто је то уцртано у предлог буџета за 2018. годину. Наша посланичка група у принципу није против задуживања, уколико то има смила и ако то има неких својих оправданих разлога, али знамо да и за то постоји нека одређена процедура како се то задуживање мора извршити и ту изражавамо своје резерве.

Пошто имамо на располагању свега десет минута да бисмо говорили о седам тачака предложеног дневног реда, ја бих искористио моје преостало време само да се изјасним и о томе да Предлог покрајинске скупштинске одлуке о Кадровском плану Аутономне покрајине Војводине нећемо прихватити, гласаћемо против, зато што је тај Кадровски план за нас једноставно непрегледан, нарочито у оном делу који се односи на службенике који се налазе на положају. Њихово стање никако да се реши и стално се изигравају или стално се врше неке варијације на тему запошљавања службеника на положају, које ми не подржавамо.

И, на крају, желео бих само да кажем да смо разматрали и неке амандмане које су поднели посланици или посланичке групе које су из опозициије и мислимо да ћемо већину тих предлога подржати. Захваљујем.