Извод из
стенографских бележака са 13. седнице Скупштине АПВ, одржане 16. јуна 2017.
године
10. ПРЕДЛОГ ПОКРАЈИНСКЕ
СКУПШТИНСКЕ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНИ И ДОПУНАМА ПОКРАЈИНСКЕ СКУПШТИНСКЕ ОДЛУКЕ О
ОБЈАВЉИВАЊУ ПРОПИСА И ДРУГИХ АКАТА
АРОН ЧОНКА:
Захваљујем, господине председавајући.
Уважавајући све оно што је господин Њилаш сада изнео и
уважавајући све напоре које је уложио да организује преводилачку службу и да се
надокнади оно изгубљено време и изгубљени део превођења, да тако кажем, како би
се сустигли и како би унапредили ову област и испоштовали све позитивне прописе
који се односе на службену употребу језика, ипак морам да кажем да с једне
стране разумем апсолутно ове предложене иницијативе, али са друге стране морам
да кажем да се не слажем у потпуности са оним што је овде предложено. За то
постоји више разлога. Један од тих разлога је и тај што се у закону, као једно
право, спомиње једно стечено право, а то је да, уколико је до сада вршено на
овакав начин превођење и ако су се преводили, дакле, поред општег дела и они
делови који се односе на конкурсе итд, и то се сада овим путем губи, значи,
долази до нарушавања потпуног и равноправног права на коришћење службене употребе
језика на језицима мањина, у овом случају у писаном облику.
Са друге стране се не слажем ни са решењем које нам је ту
понуђено. Свакако је за похвалу да ће се сада попунити једно место које је
предвиђено за преводиоца на мађарском језику и свакако је за похвалу и то што
се предвиђа попуна за место преводиоца на русинском, пошто је до сада тамо било
нула извршилаца, али ако је установљено да обим посла захтева много више људи,
много више људства, ту је била прилика баш око кадровског плана и баш око реорганизације,
дакле да се ојача онај део који је обавезан део по свим законима за АП
Војводину, а не да се врши примање неких факултативних, хајде да кажемо тако,
на неке одређене политичке функције, типа саветници итд, помоћници и не знам ти
ја шта све, а да се ове реалне потребе које су ту не попуне.
Свакако постоји још једна могућност за решење овога
проблема, а то је да се, користећи специјализоване услуге, да се користе и
услуге преводилачких агенција које се налазе ван ове куће, како би се сустигао
тај заостатак који је сада присутан.
Са овим решењем које је понуђено не слажем се лично и због
тога што видимо, у овим претходним тачкама смо видели да ће ту бити расписани
конкурси за попуњавање одређених радних места. Постоји и закон о равноправном
запошљавању за припаднике, пропорционалном запошљавању за припаднике
националних мањина. Па како сада, поставља се питање, ако се објави конкурс за
попуњавање одређеног радног места на српском језику у „Службеном листу“, зашто
се један такав конкурс не може појавити и на језицима националних мањина –
националних заједница, а у овом случају, овом одлуком је то предвиђено, дакле,
да се тај део не преводи, како ће се онда припадници тих националних заједница,
како да кажем, под један, информисати о могућности запошљавања, под два, на
који начин ће конкурисати и да ли ће кренути из истог и равноправног положаја у
конкурисању за попуну тог радног места, уколико не могу да се информишу на свом
матерњем језику? Дакле, то је једно право које се мора испоштовати и ја бих замолио
господина Њилаша да, под један, обрати на ово пажњу и поред свега овога, пошто
претпостављам да ће ова скупштинска већина ипак усвојити овај предлог, да уважи
мој предлог, да искористи ту могућност да потражи помоћ и ван оквира ове
установе, да потражи помоћ агенција и да се превођење настави и да се сустигне
и да се са превођењем у даљем неком оквиру настави, тако да се испоштују сва
она права, како стечена, тако и она која су нам законом гарантована.
Овај документ сад, по мом убеђењу, не одговара позитивним
прописима и нарушава коришћење службених језика, и због тога Посланичка група
„Алтернатива за Војводину“, а такође и ја, као представник Демократске
заједнице војвођанских Мађара, не могу да подржим овај предлог. Захваљујем.
АРОН ЧОНКА:
Захваљујем, господине председавајући.
Желео бих само кратко да прокоментаришем овај
одовор. Захваљујем на овим додатним информацијама, које сам добио од господина
Њилаша. Ја и даље сматрам да постоји та бојазан, коју сам изнео, и свакако се
види ту и још једна диспропорција. Дакле, ако се погледа број извршилаца који
раде на пословима превођења, видећете да имамо, рецимо, три преводиоца који
преводе на енглески језик, а свега два преводиоца се предвиђају за мађарски
језик и мислим да би ту такође требало направити некакве другачије пропорције, зато
што, под један, види се да обим посла захтева ту повећан број извршила, с једне
стране, а са друге стране, мислим да би ипак требали предност да добију они
језици чија је службена употреба Статутом и законом и Пословником и предвиђена,
те би свакако, по мом размишљању, ови језици националних мањина – националних
заједница добили предност у односу, рецимо, на превођење на енглески језик. Или
се можда десило у међувремену, па се појавила нека нова национална заједница,
неки енглези, па се мора преводити све више и више на енглески. Заиста не знам,
али ту је сад, по мом мишљењу, пропуштена једна шанса, али се надам да ће се у
будућности то исправити и ја бих волео да у што скорије време видимо још једну
исправку оваквог Кадровског плана и да се ту нађе више извршилаца, што бих
свакако и подржао. Захваљујем.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése