2016. november 9., szerda

Alternatíva a Vajdasagért - Magyar Mozgalom - VMDK frakció bemutatkozá...





Múlt héten megalakult a vajdasági képviselőházi frakciónk az Alternatíva Vajdaságért- Magyar Mozgalom - VMDK néven és tegnap be is mutatkoztunk. A frakció tagjai: Csonka Áron, dr Korhecz Tamás, Jelena Balasevic, Amir Bislimi, mgr. Arsen Kurjacki. Nézd meg a VRTV tudósítását, és tudjál meg többet róla! Katt a videóra!

2016. október 26., szerda

O rebalansu budzeta APV za 2016 godinu - A Vajdaság AT 2016 pótköltségv...





A Vajdaság Autonóm Tartomány 2016-os pótköltségvetéséről beszéltem a képviselőház 6. rendes ülésén. Bár voltak fenntartásaim egyes megoldások kapcsán, mégis a kisebbségi szempontok miatt támogatásban részesítettem a pótköltségvetés javaslatát. Több pénz a nemzeti tanácsoknak (remélhetőleg) jobb feltételeket teremt (het) a kisebbségi érdekek / programok végrehajtásánál.

A többiről, fenntartások/ jó megoldások, a  képre kattintva, hat percben!


2016. október 3., hétfő

Poslaničko pitanje o Šeikovom otrvu u Opštini Bečej





Képviselői kérdés a becsei "arab sejk szigetéről". A tiszai szigetet egy arab sejk kezére akarták játszani de az a Vajdaság tulajdonában van. Becse Község régi polgármestere, mostani tartományi mezőgazdasági titkár erre alapozta választási kampányát. Most bírósági pert vezetnek ez ügyben. Várjuk a kimenetelét.


Postavio sam pitanje pokrajinskoj vladi o tzv. šeikovom ostrvu u opštini Bečej. To je jedno ostrvo na Tisi koje je bivši predsednik opštine Bečej, a sada pokrajinski sekretar za poljoprivredu želeo da dodeli " arapskom investitoru" i na tome je zasnivao i svoju kampanju. Međutim, ostrvo je u pokrajinskoj svojini i sada se oko toga vodi spor kod suda u Bečeju. Sačekajmo kraj spora.

A Vajdaság és a kazahsztáni Almati régió együttműködéséről





A Vajdaság új hatalmi többsége beindította a "keleti" nyitást Vajdaság és a kazah Almati régió együttműködésével. Tomislav Nikolic politikai programja köszön vissza? Oroszország-Fehéroroszország-Kazahsztán szövetség? A Vajdaság, Szerbia, orosz gubernia lesz? Katt a videóra és nézd meg a felszólalásomat! (Szerb nyelven, magyar felirattal. Ha a felirat nem indul be automatikusan rá kell kattintatni a subtitle-felirat ikonra) 2016. szeptember 15., VAT 5. rendes ülése.

2016. szeptember 30., péntek

A VAT "hagyományos" jelképeiről- O "tradicionalnim" simbolima Vojvodine

2.     ПРЕДЛОГ ПОКРАЈИНСКЕ СКУПШТИНСКЕ ОДЛУКЕ О ИЗГЛЕДУ И КОРИШЋЕЊУ СИМБОЛА И ТРАДИЦИОНАЛНИХ СИМБОЛА АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ

АРОН ЧОНКА:
Захваљујем, господине председавајући.
Заиста је интересантно да, али вероватно је само једна случајност, да обично када ја дођем на ред господина Пастора нема у сали. Вероватно је то једна случајност.
Сада бих желео само да кажем нешто, ту смо чули колегинице које су говориле о симболима одређених региона, па само једна опаска, сви ти народи у Швајцарској су уставотворни народи, а код нас као што се зна постоје мањинске заједнице које се не убрајају у уставотворне народе, па је то нека мала разлика. Демократка заједница војвођанских Мађара не може да подржи Предлог покрајинске скупштинске одлуке о изгледу и коришћењу симбола и традиционалних симбола АП Војводине, из једног суштинског разлога, овај Предлог се заправо наслања на једну одлуку, на један Статут који је на одредбу Статута који је донешен кроз лоше политичке компромисе и у добром делу садржи неко фабриковање историје. И занимљиво је било чути и то да се морамо придржавати Статута, па ако се придржавамо Статута и спроводимо оно што у Статуту пише, онда су заиста посланици Лиге социјалдемократа Војводине у праву. како може сада једна страна, како може друга страна, значи или једно или друго, спроводимо или не спроводимо. Значи, то су те неке дилеме које се јављају поводом овог Предлога покрајинске скупштинске одлуке, и желео бих само још да додам да ова одлука као што и сваки симбол има и зато се и зове симбол, има једну поруку, а овај симбол упућује по нашем перципирању једну негативну поруку према свима онима који не припадају већинском народу, али су аутохтони народи у Војводини и ту су већ вековима који ту живе и који ту делују и који се добро сећају шта се ту дешавало још и пре непуних сто година, рецимо, тако да када говоримо о историјском контексту, о историјској припадности нечега и нечему што је традиција и није традиција, онда молим вас да узмете и ове параметре у обзир.
И на крају свог излагања бих желео само да кажем да логиком сваке политике, господин Пастор и Савез војвођанских Мађара више нема никакво право да говори у име читаве мађарске заједнице у Војводини.
ДАМИР ЗОБЕНИЦА:
Ја се извињавам што морам да Вас прекинем, али ово заиста није тема. Ви ћете са господином Пастором морати мимо ове тачке дневног реда да расправите ваше односе.
АРОН ЧОНКА:
Господин Пастор је говорио у том контексту и говорио је испред читаве мађарске заједнице, а он нема право да говори у име читаве мађарске заједнице…
ДАМИР ЗОБЕНИЦА:
Већ сте једном то рекли, а сад сам вас и други пут пустио да своју мисао завршите.
АРОН ЧОНКА:
То је важно због тога да се једноставно у јавности зна да он може да говори само у име оних бирача који су гласали за њега, као што ја могу у име оних бирача који су гласали за нашу политичку опцију.

Дакле, примена ове Одлуке, као што је и то господин Корхец указао, може да донесе и огромне трошкове свим оним институцијама које нису припремљене за спровођење ове Одлуке. Видимо да у сфери рационализације се људи отпуштају и локалне самоуправе се упућују на штедњу и све и онда сад одједном стиже једна оваква одлука са казненим одредбама која ће приморати све те субјекте да уђу у сасвим један непланирани трошак. Да ли ће им можда Покрајина пружити неку помоћ у спровођењу ове Одлуке, то би, ја мислим, било коректно, и мислим да би Покрајина за то требала да се припреми. Захваљујем.

Izveštaj o ostvarenju budžeta APV za prvih 6. meseci - A VAT költségvetésének megvalósításáról a 2016. első 6 hónapjában

1.     ИЗВЕШТАЈ О ИЗВРШЕЊУ ПОКРАЈИНСКЕ СКУПШТИНСКЕ ОДЛУКЕ О БУЏЕТУ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ ЗА 2016. ГОДИНУ У ПЕРИОДУ ЈАНУАР - ЈУН 2016. ГОДИНЕ

АРОН ЧОНКА:
Захваљујем, господине председниче.
Желим да кажем, поводом ове тачке дневног реда, да је материјал који смо добили заиста обиман и веома исцрпан. Мени се чини чак и довољно детаљан. Оно што је мени, приликом прегледа овог материјала, запало за очи, а то су неке диспропорције на које бих желео заправо да скренем пажњу. Једна таква опаска се односи на саму структуру средстава са приходовне стране, када погледамо да је, ако сам добро рачунао, приближно 70% тих средстава заправо везан за нека трансферна средства, на која немамо никакав утицај, онда морамо да кажемо да ту заиста треба нешто да се уради, по том питању, да се то некако извади из те свеукупне масе, или да се погледа шта би могло да се уради по том неком финансирању Војводине, па да разговарамо о нечему на шта заиста можемо и да утичемо. С друге стране, приметио сам такође неке диспропорције, на пример, код средстава која на приходовној страни долазе из ставке пореза зараде.
Наиме, недавно је Национална служба за запошљавање изнела један податак, да је рекордна запосленост у Војводини и да никада није било толико добро као сада, и када погледам средства која се остварују на основу пореза из зарада и тог неког броја који је Национална служба за запошљавање саопштила у јавности, онда ту видимо неку диспропорцију, видимо да ту нешто није у реду. Или статистика не штима, или нешто друго не штима.
Затим, што се тиче неких прихода из приватизације, видимо да то доста споро иде и исто тако, тек ту и тамо у траговима препознајем нека средства која долазе покрајини, на пример из закупа за државно земљиште. Заиста не знам у чему је разлог да се то толико споро и толико мало остварује. Да ли покрајина има неке механизме да то све испрати и да погледа и да покуша те све неке приходе да наплати, како бисмо имали што више средстава у буџету и да би то могли да усмеримо у оном правцу и у оне циљеве који су за нас битни?
Са расходовне стране желео бих само да укажем на нешто, а везано је за списак оних лица што физичких, што правних, која су учествовала на разним конкурсима, и када сам посматрао овако тај неки списак и гледао места из којих долазе они који су конкурисали или који су победили на конкурсима, ту сам приметио једну диспропорцију, а односи се на то да је гро оних који су добили на овим конкурсима углавном из Новог Сада или из непосредне околике Новог Сада, а ту и тамо се тек појављује неко име или презиме са пребивалиштем рецимо из Потисја. Мислим да би се требала обратити пажња и на то приликом конкурса и када се ти конкурси процењују да се обрати пропорција и на неку регионалну припадност.

И, на крају ми дозволите само овако две дигресије које су на неки начин везане за ове дискусије које су претходници који су о овоме дискутовали изнели овде, једна таква дигресија се односи на то заиста је симпатично то када разговарамо о покрајинској власти у последњих, рецимо, 15-16 година ко је шта урадио или шта није урадио и како је било и шта је било, а са друге стране заборављамо да је део те исте власти и сада присутан у овој садашњој. А друга дигресија се односи на излагање колегинице која се залаже за то да се подигне ниво оних новчаних средстава који се намењује ученицима за аутобуске карте, апсолутно подржавам и апсолутно се слажем, како не би дошло до немилих сцена као што је она била у Молу када се један 18-годишњак због немаштине и због тога што нема ни за аутобуску карту, да би могао да заврши своје школовање, обесио. И остаје један жал што иста колегиница није са оваквим јаким наступом наступила у Управном одбору Градске библиотеке у Сомбору, јер да је тако наступила вероватно не би био оволики број отпуштања. Захваљујем.

Poslaničko pitanje - Кépviselői kérdés

Извод из стенографских бележака са ПЕТЕ седнице СКУПШТИНЕ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ, одржане 15. септембра 2016. године



ПРЕТХОДНА ПИТАЊА


АРОН ЧОНКА:
Господине председавајући, захваљујем.
Ја сам поставио питање Покрајинској влади, а то питање се односи на једну немилу ситуацију, која се десила у Општини Сомбор. Наиме, тамо је дошло до драстичног смањивања запослених на пољу културе, конкретно у Градској библиотеци „Карло Бијелицки“, где је од 41 запослених отпуштено 10 запослених, који углавном раде у оним библиотекама које се налазе на селима.
У Општини Сомбор има 14 села и обухвата отприлике неких 40.000 становника. Овим отпуштањем се, заправо, те, да тако кажем, сеоске библиотеке затварају и људи који тамо живе, поред силне штедње, због које, на разним пољима, почевши од здравствене заштите, па до безбедности и свега осталог, једноставно губе нека своја права, сада ће изгубити и право, своје основно право неко на бављење културом и да једноставно уживају у организовању културног живота у свом месту, пошто те библиотеке нису биле класичне библиотеке, у том смислу да само издају и примају књиге, него су организовале и културне манифестације од значаја за та места.
Стицајем околности, од тих 10 отпуштених, њих петоро се декларише мађарске националности и сматрамо да је ту нарушено и неко пропорционално запошљавање и заступљеност у органима који су основани од локалне самоуправе илити Покрајине илити Републике Србије.
Стога сам упутио питање Покрајинској влади, конкретно господину Штаткићу, пошто је то његов ресор, да питам Покрајинску владу шта мисли и шта жели да подузме поводом овог питања, јер сматрам да су људи који живе у овим местима на овај начин драстично оштећени. Захваљујем.


АРОН ЧОНКА:
Захваљујем се не одговору.
Моје потпитање би се односило само на ту чињеницу да је, по допису Матице српске за ову установу, установљено, по истом том Закону о библиотечкој делатности, да би требало још три извршиоца запослити, а не десет отпустити и контрола Закона и рада законитости ја мислим да је у домену Покрајинског секретаријата и да би требало нешто да урадимо по том питању. Јесте да је то можда у овом моменту, како сам схватио и како сте ми рекли, можда ван домашаја Покрајинског секретаријата, него је у домену више Града Сомбора, али мислим да би Покрајина требало да подузме више поводом овог питања, ипак је то на територији Покрајине и верујте ми, није само мала нелагодност читава ова ситуација за оне људе који живе у тим селима, у ствари за отпуштене, него и за оне који живе у тим селима.
Хтео бих само да вам саопштим ту информацију да је у насељеном месту Станишић за неколико сати прикупљено више стотина потписа поводом петиције, а да је у насељеном месту Кљајићево, ево, данас, заправо у суботу ће се одржати већ и друго окупљање грађана са више стотина учесника из револта поводом овакве ситуације. Захваљујем.


АРОН ЧОНКА:
Захваљујем, господине председниче. Надам се да ће, слушајући Ваш одговор, у скорој будућности, ово што сте сада рекли, уследити нека конкретна дела, зато што се бојим и плашим се тога да ће то време које прође од успостављања неке стратегије до реализације те стратегије довести до тога да ће ове библиотеке једноставно замрети и да ће доћи до тога да људи неће ни одлазити до зграда тих библиотека, уопште неће ни тражити одређене књиге или одређене публикације које их интересују.

Због тога бих апеловао на хитност и желео бих да апелујем и на то да се, евентуално путем конкурса које сте поменули, пронађе могућност да се побољша рад ових библиотека, ако ништа друго, кроз подршку библиотекарима или лицима која би тамо обављала своју делатност. Захваљујем.