Izveštaj o ostvarenju budžeta APV za prvih 6. meseci - A VAT költségvetésének megvalósításáról a 2016. első 6 hónapjában

1.     ИЗВЕШТАЈ О ИЗВРШЕЊУ ПОКРАЈИНСКЕ СКУПШТИНСКЕ ОДЛУКЕ О БУЏЕТУ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ ЗА 2016. ГОДИНУ У ПЕРИОДУ ЈАНУАР - ЈУН 2016. ГОДИНЕ

АРОН ЧОНКА:

Захваљујем, господине председниче.

Желим да кажем, поводом ове тачке дневног реда, да је материјал који смо добили заиста обиман и веома исцрпан. Мени се чини чак и довољно детаљан. Оно што је мени, приликом прегледа овог материјала, запало за очи, а то су неке диспропорције на које бих желео заправо да скренем пажњу. Једна таква опаска се односи на саму структуру средстава са приходовне стране, када погледамо да је, ако сам добро рачунао, приближно 70% тих средстава заправо везан за нека трансферна средства, на која немамо никакав утицај, онда морамо да кажемо да ту заиста треба нешто да се уради, по том питању, да се то некако извади из те свеукупне масе, или да се погледа шта би могло да се уради по том неком финансирању Војводине, па да разговарамо о нечему на шта заиста можемо и да утичемо. С друге стране, приметио сам такође неке диспропорције, на пример, код средстава која на приходовној страни долазе из ставке пореза зараде.

Наиме, недавно је Национална служба за запошљавање изнела један податак, да је рекордна запосленост у Војводини и да никада није било толико добро као сада, и када погледам средства која се остварују на основу пореза из зарада и тог неког броја који је Национална служба за запошљавање саопштила у јавности, онда ту видимо неку диспропорцију, видимо да ту нешто није у реду. Или статистика не штима, или нешто друго не штима.

Затим, што се тиче неких прихода из приватизације, видимо да то доста споро иде и исто тако, тек ту и тамо у траговима препознајем нека средства која долазе покрајини, на пример из закупа за државно земљиште. Заиста не знам у чему је разлог да се то толико споро и толико мало остварује. Да ли покрајина има неке механизме да то све испрати и да погледа и да покуша те све неке приходе да наплати, како бисмо имали што више средстава у буџету и да би то могли да усмеримо у оном правцу и у оне циљеве који су за нас битни?

Са расходовне стране желео бих само да укажем на нешто, а везано је за списак оних лица што физичких, што правних, која су учествовала на разним конкурсима, и када сам посматрао овако тај неки списак и гледао места из којих долазе они који су конкурисали или који су победили на конкурсима, ту сам приметио једну диспропорцију, а односи се на то да је гро оних који су добили на овим конкурсима углавном из Новог Сада или из непосредне околике Новог Сада, а ту и тамо се тек појављује неко име или презиме са пребивалиштем рецимо из Потисја. Мислим да би се требала обратити пажња и на то приликом конкурса и када се ти конкурси процењују да се обрати пропорција и на неку регионалну припадност.

И, на крају ми дозволите само овако две дигресије које су на неки начин везане за ове дискусије које су претходници који су о овоме дискутовали изнели овде, једна таква дигресија се односи на то заиста је симпатично то када разговарамо о покрајинској власти у последњих, рецимо, 15-16 година ко је шта урадио или шта није урадио и како је било и шта је било, а са друге стране заборављамо да је део те исте власти и сада присутан у овој садашњој. А друга дигресија се односи на излагање колегинице која се залаже за то да се подигне ниво оних новчаних средстава који се намењује ученицима за аутобуске карте, апсолутно подржавам и апсолутно се слажем, како не би дошло до немилих сцена као што је она била у Молу када се један 18-годишњак због немаштине и због тога што нема ни за аутобуску карту, да би могао да заврши своје школовање, обесио. И остаје један жал што иста колегиница није са оваквим јаким наступом наступила у Управном одбору Градске библиотеке у Сомбору, јер да је тако наступила вероватно не би био оволики број отпуштања. Захваљујем.

Poslaničko pitanje - Кépviselői kérdés

Извод из стенографских бележака са ПЕТЕ седнице СКУПШТИНЕ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ, одржане 15. септембра 2016. године

ПРЕТХОДНА ПИТАЊА

АРОН ЧОНКА:

Господине председавајући, захваљујем.

Ја сам поставио питање Покрајинској влади, а то питање се односи на једну немилу ситуацију, која се десила у Општини Сомбор. Наиме, тамо је дошло до драстичног смањивања запослених на пољу културе, конкретно у Градској библиотеци „Карло Бијелицки“, где је од 41 запослених отпуштено 10 запослених, који углавном раде у оним библиотекама које се налазе на селима.

У Општини Сомбор има 14 села и обухвата отприлике неких 40.000 становника. Овим отпуштањем се, заправо, те, да тако кажем, сеоске библиотеке затварају и људи који тамо живе, поред силне штедње, због које, на разним пољима, почевши од здравствене заштите, па до безбедности и свега осталог, једноставно губе нека своја права, сада ће изгубити и право, своје основно право неко на бављење културом и да једноставно уживају у организовању културног живота у свом месту, пошто те библиотеке нису биле класичне библиотеке, у том смислу да само издају и примају књиге, него су организовале и културне манифестације од значаја за та места.

Стицајем околности, од тих 10 отпуштених, њих петоро се декларише мађарске националности и сматрамо да је ту нарушено и неко пропорционално запошљавање и заступљеност у органима који су основани од локалне самоуправе илити Покрајине илити Републике Србије.

Стога сам упутио питање Покрајинској влади, конкретно господину Штаткићу, пошто је то његов ресор, да питам Покрајинску владу шта мисли и шта жели да подузме поводом овог питања, јер сматрам да су људи који живе у овим местима на овај начин драстично оштећени. Захваљујем.

АРОН ЧОНКА:

Захваљујем се не одговору.

Моје потпитање би се односило само на ту чињеницу да је, по допису Матице српске за ову установу, установљено, по истом том Закону о библиотечкој делатности, да би требало још три извршиоца запослити, а не десет отпустити и контрола Закона и рада законитости ја мислим да је у домену Покрајинског секретаријата и да би требало нешто да урадимо по том питању. Јесте да је то можда у овом моменту, како сам схватио и како сте ми рекли, можда ван домашаја Покрајинског секретаријата, него је у домену више Града Сомбора, али мислим да би Покрајина требало да подузме више поводом овог питања, ипак је то на територији Покрајине и верујте ми, није само мала нелагодност читава ова ситуација за оне људе који живе у тим селима, у ствари за отпуштене, него и за оне који живе у тим селима.

Хтео бих само да вам саопштим ту информацију да је у насељеном месту Станишић за неколико сати прикупљено више стотина потписа поводом петиције, а да је у насељеном месту Кљајићево, ево, данас, заправо у суботу ће се одржати већ и друго окупљање грађана са више стотина учесника из револта поводом овакве ситуације. Захваљујем.

АРОН ЧОНКА:

Захваљујем, господине председниче. Надам се да ће, слушајући Ваш одговор, у скорој будућности, ово што сте сада рекли, уследити нека конкретна дела, зато што се бојим и плашим се тога да ће то време које прође од успостављања неке стратегије до реализације те стратегије довести до тога да ће ове библиотеке једноставно замрети и да ће доћи до тога да људи неће ни одлазити до зграда тих библиотека, уопште неће ни тражити одређене књиге или одређене публикације које их интересују.

Због тога бих апеловао на хитност и желео бих да апелујем и на то да се, евентуално путем конкурса које сте поменули, пронађе могућност да се побољша рад ових библиотека, ако ништа друго, кроз подршку библиотекарима или лицима која би тамо обављала своју делатност. Захваљујем.

Vajdaság kohéziós politikájáról

VAT parlamenti felszólalás a Vajdaság hagyományos jelképeiről

Informacija o ostvarenju budzeta APV za prvih 6. meseci. Brojke, krivic...

Mit fog tenni a vajdasági kormány a zombori könyvtárak leépítése kapcsán?

2016. július 18., Vajdaság Autonóm Tartomány 4-ik ülése, felszólalásom a tartományi ombudsman 2015. jelentése kapcsán

(GYORSÍRÁSI KIVONAT)

Izvod iz stenografskih beležaka sa 4. sednice Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, održane 18. jula 2016. godine

3. IZVEŠTAJ POKRAJINSKOG ZAŠTITNIKA GRAĐANA – OMBUDSMANA ZA 2015. GODINU

ARON ČONKA:

Za razliku od nekih govornika koji su ovde u prethodnim minutima izneli svoje viđenje Izveštaja ombudsmana, ja mogu da kažem da je moje lično iskustvo ili iskustvo Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara sa institucijom Pokrajinskog ombudsmana veoma pozitivno. U svakom pojedinačnom slučaju, kada smo se obraćali ovoj instituciji radi zaštite pojedinačnih ili kolektivnih prava, uvek smo naišli na razumevanje, na ekspeditivnost i na podršku u tome da zakonske odredbe, koje se tiču zaštite prava nacionalnih manjina, u ovom slučaju mađarske nacionalne manjine, budu ispoštovane.
Mogu da kažem da je jedan od ovakvih vidova uspešne saradnje bio i onaj slučaj kada smo se obratili Pokrajinskom ombudsmanu u vezi obeležavanja naseljenog mesta, to jest, Grada Novog Sada, na manjinskim jezicima, koje nije bilo ispoštovano. [ Azóta a VMDK javaslatára és az ombudsman közbenjárásával már magyarul is ki van írva Újvidék neve- a szerző megjegyzése]
Želeo bih samo da kažem i da reflektujem na Izveštaj Pokrajinskog ombudsmana i da kažem da je veoma detaljan i zapravo odslikava stanje u našem društvu i možda su pojedini govornici, koji su ovde izlagali svoje viđenje o tome čime bi trebao Pokrajinski ombudsman da se bavi, možda su u pravu kada kažu koja to ograničenja Statut predviđa za instituciju Pokrajinskog ombudsmana. Međutim, moram da da kažem da život donosi i nešto drugo i jednostavno odluka Ustavnog suda, koja je Statut Autonomne pokrajine Vojvodine napravila takvim, kakvim jeste, zaparavo mnogo tome doprinela da Pokrajinski ombudsman jedino težinom svog autoriteta može da uradi nešto po pitanju onih institucija, koje se nalaze na teritoriji Pokrajine Vojvodine, a osnivane su od republičke administracije. Znači, ineteres građana, javni interes nalaže da se Pokrajinski ombudsman obrati tim institucijama.
Što se tiče teme koja je malopre ovde bila, to je proporcionalno zastupanje i zapošljavanje pripadnika manjinskih zajednica, želim da kažem da je to ustavna obaveza, to piše u Ustavu Republike Srbije. Dakle, proporcionalno zastupanje i ne samo u zapošljavanju, nego i u političkim telima i u izvršnim telima. Shodno tome, zanimljivo mi je bilo kod prve tačke dnevnog reda da vidim da nema proporcionalnog zastupanja manjinskih zajednica prilikom izbora zamenika sekretara ili govorili smo i o upotrebi jezika, službene upotrebe jezika, pa hajde da vidimo šta piše u Poslovniku ovoga doma. Piše da se materijali, zapravo samo saziv za sednicu, dnevni red, može izdati i na ostalim službenim jezicima u upotrebi. Ja postavljam pitanje zašto se i materijali koji  izlaze pred poslanike, na zahtev poslanika ne mogu izdati i na jezicima manjinskih zajednica. Mislim da je to sasvim u skladu sa zakonima i u duhu sa onim što predviđa i Ustav Republike Srbije, a i Statut Vojvodine.
Izdvojio bih samo još jednu temu, koja je takođe delimično pomenuta, a to je privatizacija medija.

DAMIR ZOBENICA:
Molim vas samo da obratite pažnju na vreme, pošto...

ARON ČONKA:
Dve rečenice i završavam.

DAMIR ZOBENICA:
U redu.

ARON ČONKA:
Velike štete su nastale privatizacijom manjinskih medija, naročito na lokalnom i regionalnom nivou, ali se mora istaći još jedna činjenica, koja takođe nije prisutna u Izveštaju ombudsmana, a to je takozvani pritisak, politički pritisak na manjinske medije preko nacionalnih saveta, jer određene političke opcije, naročito, hajde da kažem, najbolje poznajem situaciju u Mađarskom nacionalnom savetu, preko Mađaraskog nacionalnog saveta vrše pritisak na novine koje se izdaju na mađarskom jeziku, a finansiraju se iz sredstava budžeta Republike Srbije i Autonomne pokrajine Vojvodine i koristeći javna sredstva, zapravo pretvaraju te listove u stranačke listove i mislim da to nije primereno i da se na to treba takođe obratiti pažnja. Zahvaljujem.