2018. június 21., csütörtök

Felszólalásom Vajdaság Napja kapcsán - gyorsírói jegyzet - Govor povodom "Dana Vojvodine" - stenografske beleške


Извод из неауторизованих стенографских бележака са 23. седнице Скупштине АПВ, одржане 19. јуна 2018. године

Прва тачка дневног реда је ПРЕДЛОГ ПОКРАЈИНСКЕ СКУПШТИНСКЕ ОДЛУКЕ О УТВРЂИВАЊУ И СВЕЧАНОМ ОБЕЛЕЖАВАЊУ ДАТУМА ОД ПОКРАЈИНСКОГ ЗНАЧАЈА.

АРОН ЧОНКА:
Захваљујем, господине председниче.
Прво бих желео да кажем да наша Посланичка група „Алтернатива за Војводину“ када је разматрала ово питање је установила да у овом погледу имамо различита мишљења и да не можемо да донесемо једну заједничку одлуку о овом питању и тако смо се договорили да ћемо приликом гласања сви послушати своју савест и да ће свако гласати по свом нахођењу. Ја мислим да је то један демократичан процес који у другим можда посланичким групама не постоји, али по томе се ми и разликујемо.
Оно што бих желео првенствено да кажем за Предлог ове одлуке о утврђивању и свечаном обележавању датума од покрајинског значаја, је првенствено формалне природе, почевши од тога да смо Предлог ове одлуке као посланици добили у петак у пола шест имејлом и да смо на тај начин сви ми посланици који станујемо ван Новог Сада били онемогућени да на време, по Пословнику одређеном времену, донесемо и да предамо амандмане на ову одлуку. То је једно.
Друга ствар, приликом установљавања дневног реда, господине председниче, ја сам се јавио за реч, хтео сам да рекламирам Пословник, и хтео сам да дам предлог да се ова тачка скине са дневног реда, зато што мислим да није довољно израђена, и мислим да не треба о овоме да одлучујемо на пречац, него треба о овоме да разговарамо о неким бољим околностима и уз одговарајуће време. Колико сам приметио заменик секретара Скупштине је приметио и јавио Вам да сам се јавио за реч, међутим Ви нисте хтели да ми дате реч, тако да нисам могао да дам тај предлог.
А сада да говорим о суштини. Оно што је сигурно да посланици Демократске заједнице војвођанских Мађара и који су дошли са листе, заједничке листе са Мађарским покретом, неће подржати овај Предлог, не само због ових формалних ствари, него и због суштинских ствари. За нас датум који је предложен 25. новембар 1918., баш због тих различитих виђења једне историјске ситуације, није прихватљив. Нама савест не дозвољава да гласамо против неких својих убеђења, уколико други то могу ништа не могу да им кажем, свака им част, то говори о њиховим убеђењима. Пре свега, овај датум је историјски и нетачан, ако говоримо о важним датумима који су довели до тог историјског догађаја свакако да морамо да споменемо и један дан који се десио раније, 24. новембар, када су се становници Срема изјашњавали о томе да ли ће се приклонити Србији тј. касније Југославији или шта ће урадити.
С друге стране, мора да се каже још једна историјска чињеница, 13. новембра тадашња мађарска влада је закључила један споразум са француским командантом, балканским командантом Балканског фронта и закључили су споразум са војводом Мишићем о томе да ће направити једну демилитаризовану зону и да ће се задржати мађарска управа над овом територијом заузврат.
          Наравно, од тога није испало ништа и сви знамо после који су историјски догађаји уследили, о томе не бих да ширим расправу, нисам историчар, историчари ће своје о томе рећи.
          Говорник пре мене је споменуо и то, а и госпођа секретарка је то рекла, да у члану 3. предлога ове одлуке су наведени празници националних заједница које живе у Војводини и чији је језик у службеној употреби. Мислим да је тај члан заправо само зато стављен у предлог ове одлуке, да би се вашим коалиционим партнерима омогућило да имају неки изговор за изгласавање једне овакве одлуке. Пре свега, једним републичким законом, тачније савезним Законом о заштити права и слобода националних мањина, је одређен процес како може, на предлог Националног савета, да се установи празник дате националне мањине.
Господин Пастор је погрешио, то није било 2003. него 2005. године, јер није довољно само предложити, него тај предлог треба и да прихвати Савет за националне мањине, што је и учињено 2005. године, и у том смислу 20. август, 15. март и 23. октобар су национални празници мађарске заједнице. По том истом закону све државне установе имају неку своју обавезу да обележе тај датум, тиме што ће симболе дате заједнице ставити поред симбола АП Војводине, Републике Србије и локалне самоуправе. Ако је нешто већ регулисано једним савезним, тј. републичким законом, онда мислим да нема смисла да се он ставља или инкорпорира у овај предлог одлуке.
          Исто тако, пошто не знам ко је израдио овај предлог одлуке, желео бих да знам ко је то тако селективно изабрао који ће се празници националних заједница уважити, а који неће. Ако једна национална заједница има три датума, зашто они нису побројани, зашто се они не налазе у овом предлогу одлуке? Ко је тај који је одлучио да се селективно примењују датуми и да се селективно прави разлика између онога шта ћемо обележити, а шта нећемо?
          Због свега тога мислим да овај предлог одлуке није израђен, под један, како треба, не расправљамо о њему на одговарајући начин, а због различитог виђења историјских ситуација, за нас је овај предлог одлуке неприхватљив. Захваљујем.