(GYORSÍRÁSI KIVONAT)
Izvod iz stenografskih beležaka sa 4. sednice Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, održane 18. jula 2016. godine
3. IZVEŠTAJ POKRAJINSKOG ZAŠTITNIKA GRAĐANA – OMBUDSMANA ZA 2015. GODINU
ARON ČONKA:
Za razliku od nekih govornika koji su ovde u prethodnim minutima izneli svoje viđenje Izveštaja ombudsmana, ja mogu da kažem da je moje lično iskustvo ili iskustvo Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara sa institucijom Pokrajinskog ombudsmana veoma pozitivno. U svakom pojedinačnom slučaju, kada smo se obraćali ovoj instituciji radi zaštite pojedinačnih ili kolektivnih prava, uvek smo naišli na razumevanje, na ekspeditivnost i na podršku u tome da zakonske odredbe, koje se tiču zaštite prava nacionalnih manjina, u ovom slučaju mađarske nacionalne manjine, budu ispoštovane.
Mogu da kažem da je jedan od ovakvih vidova uspešne saradnje bio i onaj slučaj kada smo se obratili Pokrajinskom ombudsmanu u vezi obeležavanja naseljenog mesta, to jest, Grada Novog Sada, na manjinskim jezicima, koje nije bilo ispoštovano. [ Azóta a VMDK javaslatára és az ombudsman közbenjárásával már magyarul is ki van írva Újvidék neve- a szerző megjegyzése]
Želeo bih samo da kažem i da reflektujem na Izveštaj Pokrajinskog ombudsmana i da kažem da je veoma detaljan i zapravo odslikava stanje u našem društvu i možda su pojedini govornici, koji su ovde izlagali svoje viđenje o tome čime bi trebao Pokrajinski ombudsman da se bavi, možda su u pravu kada kažu koja to ograničenja Statut predviđa za instituciju Pokrajinskog ombudsmana. Međutim, moram da da kažem da život donosi i nešto drugo i jednostavno odluka Ustavnog suda, koja je Statut Autonomne pokrajine Vojvodine napravila takvim, kakvim jeste, zaparavo mnogo tome doprinela da Pokrajinski ombudsman jedino težinom svog autoriteta može da uradi nešto po pitanju onih institucija, koje se nalaze na teritoriji Pokrajine Vojvodine, a osnivane su od republičke administracije. Znači, ineteres građana, javni interes nalaže da se Pokrajinski ombudsman obrati tim institucijama.
Što se tiče teme koja je malopre ovde bila, to je proporcionalno zastupanje i zapošljavanje pripadnika manjinskih zajednica, želim da kažem da je to ustavna obaveza, to piše u Ustavu Republike Srbije. Dakle, proporcionalno zastupanje i ne samo u zapošljavanju, nego i u političkim telima i u izvršnim telima. Shodno tome, zanimljivo mi je bilo kod prve tačke dnevnog reda da vidim da nema proporcionalnog zastupanja manjinskih zajednica prilikom izbora zamenika sekretara ili govorili smo i o upotrebi jezika, službene upotrebe jezika, pa hajde da vidimo šta piše u Poslovniku ovoga doma. Piše da se materijali, zapravo samo saziv za sednicu, dnevni red, može izdati i na ostalim službenim jezicima u upotrebi. Ja postavljam pitanje zašto se i materijali koji izlaze pred poslanike, na zahtev poslanika ne mogu izdati i na jezicima manjinskih zajednica. Mislim da je to sasvim u skladu sa zakonima i u duhu sa onim što predviđa i Ustav Republike Srbije, a i Statut Vojvodine.
Izdvojio bih samo još jednu temu, koja je takođe delimično pomenuta, a to je privatizacija medija.
DAMIR ZOBENICA:
Molim vas samo da obratite pažnju na vreme, pošto...
ARON ČONKA:
Dve rečenice i završavam.
DAMIR ZOBENICA:
U redu.
ARON ČONKA:
Velike štete su nastale privatizacijom manjinskih medija, naročito na lokalnom i regionalnom nivou, ali se mora istaći još jedna činjenica, koja takođe nije prisutna u Izveštaju ombudsmana, a to je takozvani pritisak, politički pritisak na manjinske medije preko nacionalnih saveta, jer određene političke opcije, naročito, hajde da kažem, najbolje poznajem situaciju u Mađarskom nacionalnom savetu, preko Mađaraskog nacionalnog saveta vrše pritisak na novine koje se izdaju na mađarskom jeziku, a finansiraju se iz sredstava budžeta Republike Srbije i Autonomne pokrajine Vojvodine i koristeći javna sredstva, zapravo pretvaraju te listove u stranačke listove i mislim da to nije primereno i da se na to treba takođe obratiti pažnja. Zahvaljujem.
Izvod iz stenografskih beležaka sa 4. sednice Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, održane 18. jula 2016. godine
3. IZVEŠTAJ POKRAJINSKOG ZAŠTITNIKA GRAĐANA – OMBUDSMANA ZA 2015. GODINU
ARON ČONKA:
Za razliku od nekih govornika koji su ovde u prethodnim minutima izneli svoje viđenje Izveštaja ombudsmana, ja mogu da kažem da je moje lično iskustvo ili iskustvo Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara sa institucijom Pokrajinskog ombudsmana veoma pozitivno. U svakom pojedinačnom slučaju, kada smo se obraćali ovoj instituciji radi zaštite pojedinačnih ili kolektivnih prava, uvek smo naišli na razumevanje, na ekspeditivnost i na podršku u tome da zakonske odredbe, koje se tiču zaštite prava nacionalnih manjina, u ovom slučaju mađarske nacionalne manjine, budu ispoštovane.
Mogu da kažem da je jedan od ovakvih vidova uspešne saradnje bio i onaj slučaj kada smo se obratili Pokrajinskom ombudsmanu u vezi obeležavanja naseljenog mesta, to jest, Grada Novog Sada, na manjinskim jezicima, koje nije bilo ispoštovano. [ Azóta a VMDK javaslatára és az ombudsman közbenjárásával már magyarul is ki van írva Újvidék neve- a szerző megjegyzése]
Želeo bih samo da kažem i da reflektujem na Izveštaj Pokrajinskog ombudsmana i da kažem da je veoma detaljan i zapravo odslikava stanje u našem društvu i možda su pojedini govornici, koji su ovde izlagali svoje viđenje o tome čime bi trebao Pokrajinski ombudsman da se bavi, možda su u pravu kada kažu koja to ograničenja Statut predviđa za instituciju Pokrajinskog ombudsmana. Međutim, moram da da kažem da život donosi i nešto drugo i jednostavno odluka Ustavnog suda, koja je Statut Autonomne pokrajine Vojvodine napravila takvim, kakvim jeste, zaparavo mnogo tome doprinela da Pokrajinski ombudsman jedino težinom svog autoriteta može da uradi nešto po pitanju onih institucija, koje se nalaze na teritoriji Pokrajine Vojvodine, a osnivane su od republičke administracije. Znači, ineteres građana, javni interes nalaže da se Pokrajinski ombudsman obrati tim institucijama.
Što se tiče teme koja je malopre ovde bila, to je proporcionalno zastupanje i zapošljavanje pripadnika manjinskih zajednica, želim da kažem da je to ustavna obaveza, to piše u Ustavu Republike Srbije. Dakle, proporcionalno zastupanje i ne samo u zapošljavanju, nego i u političkim telima i u izvršnim telima. Shodno tome, zanimljivo mi je bilo kod prve tačke dnevnog reda da vidim da nema proporcionalnog zastupanja manjinskih zajednica prilikom izbora zamenika sekretara ili govorili smo i o upotrebi jezika, službene upotrebe jezika, pa hajde da vidimo šta piše u Poslovniku ovoga doma. Piše da se materijali, zapravo samo saziv za sednicu, dnevni red, može izdati i na ostalim službenim jezicima u upotrebi. Ja postavljam pitanje zašto se i materijali koji izlaze pred poslanike, na zahtev poslanika ne mogu izdati i na jezicima manjinskih zajednica. Mislim da je to sasvim u skladu sa zakonima i u duhu sa onim što predviđa i Ustav Republike Srbije, a i Statut Vojvodine.
Izdvojio bih samo još jednu temu, koja je takođe delimično pomenuta, a to je privatizacija medija.
DAMIR ZOBENICA:
Molim vas samo da obratite pažnju na vreme, pošto...
ARON ČONKA:
Dve rečenice i završavam.
DAMIR ZOBENICA:
U redu.
ARON ČONKA:
Velike štete su nastale privatizacijom manjinskih medija, naročito na lokalnom i regionalnom nivou, ali se mora istaći još jedna činjenica, koja takođe nije prisutna u Izveštaju ombudsmana, a to je takozvani pritisak, politički pritisak na manjinske medije preko nacionalnih saveta, jer određene političke opcije, naročito, hajde da kažem, najbolje poznajem situaciju u Mađarskom nacionalnom savetu, preko Mađaraskog nacionalnog saveta vrše pritisak na novine koje se izdaju na mađarskom jeziku, a finansiraju se iz sredstava budžeta Republike Srbije i Autonomne pokrajine Vojvodine i koristeći javna sredstva, zapravo pretvaraju te listove u stranačke listove i mislim da to nije primereno i da se na to treba takođe obratiti pažnja. Zahvaljujem.
